Dragana Jokić

Samostalna izložba slika SREDIŠTE, galerija Atrijum, Biblioteka grada Beograda

„Stižemo tu, u središte, gde smo oduvek bili, osvešćeni da je lepota sa nama.“

Ciklus slika Središte , treći je po redu i poslednji u nizu, kojem su prethodili Obećana zemlja i Prolaz. U ovom ciklusu istražujem prostor između stvarnog i imaginarnog u nameri da stvorim ambijente koji ne prikazuju konkretna mesta ( nije mimetički veran) ali proizvode snažan i istinit osećaj prepoznavanja. Gledalac ne ulazi u prikazani, već u sopstveno iskustvo prostora - Svaki motiv funkcioniše kao afektivni topos - mesto koje aktivira sećanje. Kompozicije slika su bazirane na fragmentarnim kadrovima i ponavljanju motiva (stepeništa, bazeni, staze), koji se pojavljuju kao elementi u neodređenom prostoru. Ključni formalni alat postaje boja: topla paleta, sa dominantnim ružičastim tonovima. Kada poznati elementi pejzaža dobijaju neočekivane boje — ružičasta zemlja, ljubičaste stene, tirkizna stepeništa — briše se osećaj doba dana ili noći i prizori se pretvaraju u bezvremene ambijente. Iako su elementi prepoznatljivi, njihove proporcije, odnosi i merilo su namerno promenjeni, kako bi se izbeglo standardno čitanje prostora. Ni jedan prostor nije pejzaž, niti arhitektura, ni jedan element nije simbol. Izbegavanjem usaglašavanja proporcije namera je da posmatrač „ne meri telom“ već intrigantnim odnosima masa. Centralno postavljene staze, stepeništa, nisu put kojim se odlazi već poziv na ulazak. Prostorna organizacija i perspektiva vode posmatrača kroz pejzaž, naizmenično otvarajući prizor ka širini i uzvišenju ili uvlačeći u intimnost prostora. Svaki pejzaž nudi trenutak introspektivnog zaustavljanja, prostor za meditaciju. Cilj nije pasivno gledanje, već prisustvo i zadržavanje u slici — osećaj da se prostor može doživeti iznutra. Da se spozna - ovde mi je dobro, ovde sam uronio/la skroz.. Ambijenti otvorenih prostora u slikama, iako vizuelno pristupačni, otkrivaju se onima koji posmatraju pažljivo. Odsustvo figure pomaže opštem utisku skrivenog mesta, dostupnog samo odabranima. Realni elementi utkani u izmišljene prizore, stvaraju diskretan osećaj déjà vua, omogućavajući posmatraču iskustvo poznatog unutar nepoznatog. Naziv ciklusa Središte, odražava stanje potpune prisutnosti — biti ovde i sada, u samom središtu sopstvenog bića, istinski živ i duboko koncentrisan, ispunjen sopstvenom unutrašnjom snagom. Cilj nije prikaz pejzaža, već poziv na emotivno putovanje, susret sa sopstvenim sećanjima, osećanjima i introspektivnim refleksijama. Svaka slika je poziv u prostor u kome se otvara dijalog između dela i posmatrača, sa željom da rezultira snažnom, lično doživljenom emocijom.