LIFEBLOG MEMORIES, galerija Doma Vojske Srbije-medija centar" Odbrana", 13-25. april 2010.
Galerija Doma Vojske Srbije - Medija centar "ODBRANA" 13 - 25. april 2010. 2010
"Ne kazuje fotografija ( nužno) ono što više nije, nego samo i sigurno , ono što je bilo " iz teksta za katalog dr Mariela Cvetić
Dnevnik kroz medije: iz medija u medij, iz medija u medij...
„Ne kazuje fotografija ( nužno) ono što više nije, nego samo i sigurno, ono što je bilo“
Posmatrač (slika u prostoru galerije, reprodukcija slika u katalogu) koji ima Nokia mobilni telefon verovatno/moguće je d aima i softver na svom PC oji omogućava automatsko peikuplajnje svih fotografija, videa, SMS i MSM koji su arhivirani u telefonu. Tako, zapravo, on i bez namere i posebne posvećenosti –„piše“ izvesnu vrstu multimedijalnog dnevnika koji može – baš kao i rukom pisani dnevnik da otvori pod bil okojim datumom.
Ovde, međutim, prestaje sličnost između posmatrača i autorke: dok posmatralč počinje i završava u istom ( elektronskom) mediju, autorka sprovodii perpetualno kretanje od medija fotografije ( sačuvane u elektronskom obliku na mobilnom telefonu ) do slike uljem na platnu, pa od (digitalne) fotografije sliek uljem na paltnu odštamoane na papiru ponovod do nove slike uljem na paltnu , iz medija u medij, „iteracijom“ koja je u jednom trenutku zaustavljena, ali koja ispto tako može biti oživljna bilo kada ponovo. Fotografije slika (u ovom) katalogu i jesu i nisu sliek koje posmatrač gleda na izložbi. Za posmatrača, realnost predstavlejna na slikama postoji samo kao fantazija; za autorku koja zna da ne može da poseduje stvranost, već smao slike( stvarnosti) inicijalne fotografije su tek „okidač“ koji pokreće lavinu procesa kretanja iz jednog u drugi medij. Ovakva strategija čini da memento, za autorku, nisu više samo fotografije u Lifeblog-u, već i sve fotografije slika uljem na platnu, takođe dnevničke. O njima – posmatrač nikad neće saznati.
Mariela Cvetić